Ukoliko ste pročitali prethodne blog postove o opcijama studiranja, komuniciranju sa profesorima, pripremama za standardizovane testove, vreme je za - muziku!
Proces audicije za škole u Americi postoji u nekoliko scenarija:
1. Putujete u željenu školu na audiciju uživo
2. Polažete uživo audiciju za željenu školu na drugoj lokaciji (više o tome u ovom postu)
3. Polažete audiciju putem videa
Imajte na umu da neke škole mogu da traže da, uz svoju prijavu, pošaljete video audiciju - kao vrstu kvalifikacije za audiciju uživo! Ovo se zove prescreening. Ukoliko smatraju da ste vredni slušanja uživo, poslaće Vam pozivnicu za audiciju uživo. (Ja sam ovo imala kada sam polagala doktorske studije za New England Conservatory, na primer.)
KAKO IZGLEDA AUDICIJA?
Škole imaju pravo da svoje audicije kroje prema svojim potrebama. Dok jedni žele da svima daju tačno 20 minuta da odsviraju zadati program, drugi odvoje po sat vremena za kandidata i testiraju ga, tražeći mu da menja svoje izvođenje na licu mesta. Neke komisije će želeti da razgovaraju sa kandidatom, da saznaju više o aspiracijama, dok će drugi želeti da donesu odluku samo na odnosu sviranja. Negde ćete svirati pred jednim profesorom, a negde pred profesorom, klasom, i kamerom (da bi kasnije mogli konsultovati svoje kolege). Možda će Vas prekinuti na pola dela, ili tražiti određeni odsek samo.
Odgovor ukratko je - ne postoji prepisan recept za to kako dobra audicija izgleda. Sve zavisi od toga u šta zaposleni u školi veruju da su najefikasnije metode za donošenje dobrih odluka.
KORAK 1: PRIPREMA
Kao i uvek, najbitniji korak je priprema. Osim toga da morate znati ŠTA SE TAČNO od Vas traži na audiciji (škole mogu biti visokospecifične i tražiti svima da sviraju isto delo za audiciju), možete se raspitati o samom procesu. Ovo su neka od pitanja na koja bi trebalo da znate odgovor:
• Koliko ćete imati vremena da se zagrejete pre same audicije?
• Da li ćete imati test teorije ili istorije muzike da polažete?
• Da li ćete biti u prilici da vežbate u školskim prostorijama ukoliko stižete u grad par dana ranije?
I naravno - pravac u vežbaonicu! Raspitajte se kakvu vrstu dela profesori u tim institucijama vole da čuju, i onda nađite zlatnu sredinu koja će ugoditi njima i Vašim afinitetima. Izaberite kontrastna dela koja Vas prikazuju u najboljem svetlu. Osmislite svoju prezentaciju tako da pokažete virtuozitet i fini senzibilitet. Uvek je dobra ideja imati bar jedno delo iz standardnog repertoara, a i novije - delo živog kompozitora. Izbalansirajte svoj program tako da ne izgleda kao da svirate samo sporu muziku ili samo skale u brzini rafalne paljbe, jer to ostavlja utisak jednodimenzionalnosti.
Pripremite se i za to da Vas mogu pitati da pročitate nešto sa lista, ili da svirate kamernu muziku sa njihovim studentima (ova praksa postaje sve popularnija - naravno, oni bi Vam najavili unapred da pripremite određeno delo za taj deo audicije).
Nema potrebe da kažem da je svakodnevno inteligentno vežbanje imperativ, i da je potrebno početi rad na repertoaru makar 4 meseca unapred. (Pošto su audicije početkom kalendarske godine - između januara i marta - to znači da u septembru morate imati izabran program.) Idealno bi bilo imati sav repertoar spreman mesec dana unapred, da bi mogao da se slegne.
Vežbajte, vežbajte, vežbajte!
KORAK 2: VEŽBAJTE AUDICIJU!
Mock audition ili virtuelna audicija je koncept koji se u SAD-u redovno primenjuje pre svake bitne svirke, bez obzira na to da li ste srednjoškolac koji se prijavljuje za učešće na festivalu ili ste koncertmajstor Filadelfija orkestra i prijavljujete se za poziciju u Njujorškoj filharmoniji. Morate, podvlačim MORATE VEŽBATI PROCES AUDICIJE.
To znači da ćete se dovoditi u neprijatne situacije i svirati svoj program pred ljudima. Evo nekoliko ideja:
- Zakažite resital par nedelja pre audicije i tako prosvirajte svoj program pred publikom.
- Sastavite "komisiju" od svojih kolega, profesora, prijatelja - i prosvirajte makar deo programa za njih, ako ne i ceo program. Slobodno pitajte poznanike koji sede u hodniku ispred Vaše vežbaonice: "Hej, mogu li nešto da odsviram za tebe ako imaš 10 minuta?"
- Otrčite krug oko zgrade, ili uradite par minuta intenzivnih vežbi i onda počnite da svirate. Šanse su da ćete biti u sličnom fizičkom stanju pred audiciju - pomalo oznojeni, sa srcem koje ubrazano lupa. Upoznajte se sa osećanjem da Vas ruke/noge/glas ne slušaju i da su stvari malo izvan kontrole.
- Svirajte u različitim ambijentima. Menjajte prostorije i instrumente (izuzetno mekan ili tvrd klavir, gluva soba/preakustična prostorija, itd.).
- Bar nedelju dana pre odlaska uradite punu virtuelnu audiciju svaki dan. Angažujte ljude koji Vas čine nervoznim i unapred ih zamolite da Vas slušaju u određeno vreme. Obucite se u odeću sličnu onoj u kojoj ćete audiciju polagati. Izađite iz prostorije u kojoj je virtuelna audicija, zagrejte se na tačno X minuta koje će Vam škola omogućiti. Osmislite svoju sesiju zagrevanja - pokušajte različite stvari i obratite pažnju na to šta Vam najviše prija da radite da biste se pripremili za izvođenje. Tretirajte svaku virtuelnu audiciju kao da je prava.
- Snimajte svoje virtuelne audicije REDOVNO! Uključite preslušavanje snimka u svoj raspored - tako ćete iskoreniti mnoge nepoželjne stvari kojih niste svesni da radite tokom sviranja i razgovora: od toga da tempo fluktuiše u delu, do navike da motate končić oko prsta kada razmišljate o odgovoru.
- Ukoliko audicija uključuje i intervju - uradite nekoliko probnih intervjua sa prijateljima koji će Vam postavljati relevantna pitanja, a Vi ćete vežbati svoje odgovore (sve na engleskom, naravno). Naučite da predstavite ko ste i odakle dolazite. Razmislite o odgovorima na pitanja:
"Zašto želiš da studiraš ovde?" "Zašto bi trebalo da tebe primimo?" "Koja pitanja ti imaš za nas?"
VAŽNO: Zapamtite da audicija traje od onog momenta kada ostvarite prvi kontakt. Kada pošaljete prvi mejl, kročite na kampus, uđete u sobu u kojoj je audicija - Vi ste posmatrani i utisak o celoj ličnosti se stvara. Postarajte se da pokažete svoju učtivu, ljubaznu, druželjubivu, samouverenu i organizovanu stranu.
3. DAN POLAGANJA AUDICIJE
• Naspavajte se, i slušajte svoj organizam - neću Vam davati savete da morate jesti tog dana, ukoliko Vi znate da to za Vas ne radi. Neki jedu banane pola sata pre nastupa, drugi uzimaju beta blokatore, treći rade vežbe disanja. Šta god funkcioniše u Vašem slučaju, praktikujte! (Što je već provereno, naravno- kao što bi Vam lekar rekao, nemojte probati beta blokator po prvi put pre audicije!)
• Nosite nešto udobno što Vam odgovara po kroju i ne daje Vam razloga da razvijete tik za nameštanje odeće. (Recimo, nemojte nositi zvonaste rukave koje ćete morati da podvrćete ili pantalone koje stalno spadaju.) Odeća ne bi trebalo ni Vama ni drugima da odvraća pažnju od sviranja (na primer, narukvice ili minđuše koje zveckaju). Ne morate se pojaviti u odelu sa prslukom ili u maturskoj haljini (čak, bolje možda - nemojte), ali čista, ispeglana odeća sa čistim cipelama je sasvim okej. Osim toga, oslušnite okolinu i pogledajte profesore i studente kako se oblače. Znaćete da li je okej da se pojavite u farmerkama, košulji i sakou ili je to previše progresivno za njih. Naravno, koliko god oni bili opušteni - nemojte ići u šorcu i japankama. :)
• Pojavite se bar 30 minuta pre vremena prvog sastanka tog dana na kampusu. Možda će Vaš prvi sastanak biti sastanak klase, svečani koncert za dočekivanje aplikanata, a možda čak i Vaša audicija. Da biste izbegli neprijatnosti, informišite se (danima unapred) kako ćete stići od svog smeštaja do tačne lokacije. Kasniti na audiciju (svojom krivicom, a ne otkazanim letom ili pokvarenim vozom) je potez koji neće stvoriti poželjnu sliku o Vama.
• Imajte spremna makar 3 registratora sa celokupnim repertoarom. Ukoliko znate da komisija ima više članova, pripremite po jedan za svakog člana. To znači da bi prethodno trebalo da odštampate:
- naslovnu stranu sa svojim imenom i prezimenom i stavite na korice registratora
- u registrator ćete staviti spisak dela koje ste uključili (sa naznačenim sekcijama koje svirate - ovo se odnosi na orkestarske deonice)
- note dela koja svirate (apropo orkestarskih deonica - ne stavljajte celu Malerovu simfoniju unutra, već samo isečak koji izvodite)
Bilo bi poželjno da uključite neke markere - samolepive papiriće koji će obeležiti gde je koje delo (da komisija ne bi morala da prelistava tražeći kratku deonicu u 100 strana materijala). Još jedna validna opcija je paginacija i predstavljen sadržaj.
Ako ste prošli kroz virtuelnu audiciju, viđenu u prethodnom koraku, onda Vam ništa neće biti nepoznanica! Opustite se, glavu visoko, osmeh na lice i pokažite svoju muzičku šarenolikost i fleksibilnost! Audicija je lak deo posla! :)
Odlična audicija bez pripremljenih registratora ili sa neuredno pripremljenim materijalom će ostaviti utisak da ne umete da razmišljate o celini procesa i o drugima.
3a. SNIMANJE AUDICIJE ZA PODNOŠENJE VIDEA
Ukoliko niste u prilici da putujete, onda imate drugačiju zver sa kojom morate da se borite, a to je snimanje audicije. Pre nego što organizujte svoje snimanje (bilo sa profesionalcima, prijateljima, ili sami to radili), informišite se o formatu u kom žele dobiti audiciju. Propozicije mogu tražiti bilo šta od toga da se celokupan program snimi tako što uključite kameru, stanete ispred kamere, izgovorite svoje ime i zatim odsvirate ceo repertoar kao da je uživo, do toga da smete da sečete snimak između stavova.
Video audicija je mač sa dve oštrice - iako je dobra jer imate (teoretski) bezbroj pokušaja da nešto snimite, loša je UPRAVO jer imate bezbroj pokušaja da nešto snimite. Ovo može dovesti do opsesivnog snimanja, razvlačenja procesa na dane i nedelje, zato što se trudite da dobijete savršen snimak.
Organizacija
Potrudite se da imate što kvalitetniji zvuk, pa onda i sliku. Ovo ne treba da bude snimanje sa više kamera i kadrova, specijalnim osvetljenjem i super-fensi mikrofonima. Ovo je snimak koji bi, idealno, bio najbliži sirovom, jednostavnom snimku iz jednog kadra i iz jednog pokušaja - neobrađen zato što Vašem sviranju ne treba bilo kakvo "popravljanje".
Rezervišite prostoriju u kojoj nećete biti ometani (ako je školska prostorija, pobrinite se da niko slučajno ne ulazi i ne izlazi dok snimate, i da se ne čuje zvuk muzike iz okolnih prostorija).
Pronađite nekoga da Vam pomogne - iako ste možda vični sa tehnologijom i snimanjem, Vi ne možete istovremeno svirati i slušati u kabini. Nađite nekoga na koga možete da se oslonite da se bavi snimanjem, dok Vi mislite o muzici. Ukoliko imate korepetitora, nađite osobu koja će biti od podrške i rado ostati par sati duže da snima, ukoliko je potrebno.
Podesite zvuk i sliku PRE snimanja. Dobro podešen mikrofon i prostorija u kojoj je akustika prikladna mogu da Vam pomognu toliko da ne morate (skoro) uopšte da dirate snimak kasnije! Opet - bilo bi sjajno kada biste imali pomoć - nekoga ko će proveriti da je kadar dobar, kamera uključena i da je kvalitetan zvuk koji se snima.
Izgledajte prezentabilno. Ista pravila važe za audiciju uživo koju sam već opisala.
Svirajte celokupna dela. Pravite male pauze između snimaka, hidrirajte se i ne iznurujte se snimanjem iznova svaki put kada nešto malo zaškripi. Iako snimak ne mora biti savršen (jedna pogrešna nota nije smak sveta!), nemojte slati ništa manje od sjajnog snimka. Budući da imate priliku da snimite dobru verziju: snimite je! Fokusirajte se na energiju, na muzikalnost, na pripovedanje muzičke priče - nemojte imati na umu prosviravanje bez ijedne notne greške. Tako možete završiti sa snimkom koji zvuči kao midi fajl - dosadno i ravno.
Obradite snimak minimalno. Audio snimak bi trebalo da se veoma malo dira - u smislu nameštanja balansa. Ne bi trebalo da sečete (specijalno ne ako piše da traže neobrađeni snimak!) i lepite razne snimke u celinu. Ukoliko Vam soba ne pruža sjajnu akustiku i mikrofon nije idealan, slobodno stavite malo reverba da "otoplite" zvuk. Ključna reč ovde je malo - dakle, ukoliko vide da ste snimali delo u sobi veličine plakara a zvučite kao da ste u Sikstinskoj kapeli - biće im sve jasno.
Video snimku ne treba značajnije obrade od lepih tranzicija - samo izbegnite grube rezove na početku i kraju snimka, i izgledaće bolje.
Pošaljite im video u formatu koju oni očekuju. Možda je to stavljanje videa u Google Drive, možda kačenje na YouTube kanal kao Unlisted Video (ako želite da samo ljudi sa linkom to mogu da otvore).
Comentarios